2. Samuelova 22 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 I izgovori David Gospodu reči ove pesme, kad ga izbavi Gospod iz ruku svih neprijatelja njegovih i iz ruke Saulove;
2 i reče: Gospod je moja Stena i Grad moj i Izbavitelj moj.
3 Bog je Stena moja, u Njega ću se uzdati, Štit moj i Rog spasenja mog, Zaklon moj i Utočište moje, Spasitelj moj, koji me izbavlja od sile.
4 Prizivam Gospoda, koga valja hvaliti, i opraštam se neprijatelja svojih.
5 Jer obuzeše me smrtni bolovi, potoci nevaljalih ljudi uplašiše me.
6 Bolovi grobni opkoliše me, stegoše me zamke smrtne.
7 U teskobi svojoj prizvah Gospoda, i k Bogu svom povikah, On ču iz dvora svog glas moj, i vika moja dođe mu do ušiju.
8 Zatrese se i pokoleba se zemlja, temelji nebesima zadrmaše se i pomeriše se, jer se On razgnevi.
9 Podiže se dim iz nozdrva Njegovih i iz usta Njegovih oganj koji proždire, živo ugljevlje odskakaše od Njega.
10 Savi nebesa i siđe; a mrak beše pod nogama Njegovim.
11 I sede na heruvima i polete, i pokaza se na krilima vetrenim.
12 Od mraka načini oko sebe šator, od mračnih voda, oblaka vazdušnih.
13 Od sevanja pred Njim goraše živo ugljevlje.
14 Zagrme s nebesa Gospod, i Višnji pusti glas svoj.
15 Pusti strele svoje, i razmetnu ih; munje, i razasu ih.
16 Pokazaše se dubine morske, i otkriše se temelji vasiljenoj od pretnje Gospodnje, od dihanja duha iz nozdrva Njegovih.
17 Tada pruži s visine ruku i uhvati me, izvuče me iz vode velike.
18 Izbavi me od neprijatelja mog silnog i od mojih nenavidnika, kad behu jači od mene.
19 Ustadoše na me u dan nevolje moje, ali mi Gospod bi potpora.
20 I izvede me na prostrano mesto, izbavi me, jer sam mu mio.
21 Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po čistoti ruku mojih dariva me.
22 Jer se držah puteva Gospodnjih, i ne odmetnuh se Boga svog.
23 Nego su svi zakoni Njegovi preda mnom, i zapovesti Njegove ne uklanjam od sebe.
24 I bih mu veran, i čuvah se od bezakonja svog.
25 Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po čistoti mojoj pred očima Njegovim.
26 Sa svetima postupaš sveto, s čovekom vernim verno;
27 S čistim čisto postupaš, a s nevaljalim nasuprot njemu.
28 Jer pomažeš narodu nevoljnom, a na ponosite spuštaš oči svoje i ponižavaš ih.
29 Ti si videlo moje, Gospode, i Gospod prosvetljuje tamu moju.
30 S Tobom razbijam vojsku, s Bogom svojim skačem preko zida.
31 Put je Božji veran, reč Gospodnja čista. On je štit svima koji se uzdaju u NJ.
32 Jer ko je Bog osim Gospoda? I ko je stena osim Boga našeg?
33 Bog je krepost moja i sila moja, i čini da mi je put bez mane.
34 Daje mi noge kao u jelena, i na visine moje stavlja me.
35 Uči ruke moje boju, te lome luk bronzani mišice moje.
36 Ti mi daješ štit spasenja svog, i milost tvoja čini me velika.
37 Širiš korake moje poda mnom, te se ne omiču gležnji moji.
38 Teram neprijatelje svoje, i potirem ih, i ne vraćam se dokle ih ne istrebim.
39 I istrebljujem ih, i obaram ih da ne mogu ustati, nego padaju pod noge moje.
40 Jer me Ti opasuješ snagom za boj; koji ustanu na me, obaraš ih poda me.
41 Neprijatelja mojih pleći Ti mi obraćaš, i potirem nenavidnike svoje.
42 Obziru se, ali nema pomagača; viču ka Gospodu, ali ih ne sluša.
43 Satirem ih kao prah zemaljski, kao blato po ulicama gazim ih i razmećem.
44 Ti me izbavljaš od bune naroda mog, čuvaš me da sam glava narodima; narod kog ne poznavah služi mi.
45 Tuđini laskaju mi, čujući pokoravaju mi se.
46 Tuđini blede, drhću u gradovima svojim.
47 Živ je Gospod, i da je blagoslovena Stena moja. Da se uzvisi Bog, Stena spasenja mog.
48 Bog, koji mi daje osvetu, i pokorava mi narode,
49 Koji me izvodi iz neprijatelja mojih, i podiže me nad one koji ustaju na me, i od čoveka žestokog izbavlja me.
50 Toga radi hvalim Te, Gospode, po narodima, i pojem imenu tvom,
51 Koji slavno izbavljaš cara svog, i činiš milost pomazaniku svom Davidu i semenu njegovom doveka.